Autor ovoga clanka imao je intenciju da se analizom primitivnog mentaliteta ranih drustvenih zajednica probije do novog znacenja i smisla toga pojma. Takodje i da ukaze na eventualne refleksije duha i svesti nasih predaka na nas, ovde i sada. Prvi deo rada posvecen je kritickom promisljanju antropoloskih sporova koji su nastali povodom rasudne moci takozvanih primitivaca. Krucijalno pitanje je u sledecem: da li je razlika izmedju?primitivnog? i?civilizovanog? mentaliteta fundamentalna ili je ona moguca samo u odredjenom stepenu. Pojam primitivnog mentaliteta autor (...) provodi kroz vreme i ukazuje na shvatanja u srednjem veku, koja su zaokupljena teratoloskim temama, zatim na renesansno poimanje, koje se oslanja na prva iskustvena zapazanja i, najzad, na prosvetiteljske predstave o egzoticnim narodima iz kojih je rodjen mit o?dobrom divljaku?. Devetnaesti i dvadeseti vek uvode u igru pojmove?narodnog karaktera? i?nacionalnog duha?. Polarizuju se misljenja, s jedne strane etnocentrizma, nosena predrasudama o ljudima i etnickim grupama i, s druge strane, kulturnog relativizma, zasnovana na razumevanju i uvazavanju kulturnih razlika. Autor na kraju prepoznaje i savremenog primitivnog coveka, onoga koji nije spreman da se suoci sa izazovima svoga doba. Savremeni primitivac priziva duhove proslosti, prezivele i anahrone modele ponasanja, ne sluteci da su to oni isti modeli koje je pripisivao?divljacima?. Medjutim, dok je kulturni stadijum na kome su ziveli nasi preci opravdavao takvo razmisljanje i postupanje, mentalni sklop danasnjih primitivaca bitno odudara od visokog nivoa civilizacijskog razvoja. (shrink)

Autor ovoga clanka imao je intenciju da se analizom primitivnog mentaliteta ranih drustvenih zajednica probije do novog znacenja i smisla toga pojma. Takodje i da ukaze na eventualne refleksije duha i svesti nasih predaka na nas, ovde i sada. Prvi deo rada posvecen je kritickom promisljanju antropoloskih sporova koji su nastali povodom rasudne moci takozvanih primitivaca. Krucijalno pitanje je u sledecem: da li je razlika izmedju?primitivnog? i?civilizovanog? mentaliteta fundamentalna ili je ona moguca samo u odredjenom stepenu. Pojam primitivnog mentaliteta autor (...) provodi kroz vreme i ukazuje na shvatanja u srednjem veku, koja su zaokupljena teratoloskim temama, zatim na renesansno poimanje, koje se oslanja na prva iskustvena zapazanja i, najzad, na prosvetiteljske predstave o egzoticnim narodima iz kojih je rodjen mit o?dobrom divljaku?. Devetnaesti i dvadeseti vek uvode u igru pojmove?narodnog karaktera? i?nacionalnog duha?. Polarizuju se misljenja, s jedne strane etnocentrizma, nosena predrasudama o ljudima i etnickim grupama i, s druge strane, kulturnog relativizma, zasnovana na razumevanju i uvazavanju kulturnih razlika. Autor na kraju prepoznaje i savremenog primitivnog coveka, onoga koji nije spreman da se suoci sa izazovima svoga doba. Savremeni primitivac priziva duhove proslosti, prezivele i anahrone modele ponasanja, ne sluteci da su to oni isti modeli koje je pripisivao?divljacima?. Medjutim, dok je kulturni stadijum na kome su ziveli nasi preci opravdavao takvo razmisljanje i postupanje, mentalni sklop danasnjih primitivaca bitno odudara od visokog nivoa civilizacijskog razvoja. (shrink)

Autor ovoga clanka bavi se problemom kulturne razlicitosti kroz analizu odnosa Mi - Drugi. On traga za odgovorom na pitanje zasto se kulture drugih naroda ili pojedinaca u mnogim drustvima smatraju inferiornim. Takvim tretmanom dolazi se do krajnosti kojom se pozicija Drugog srozava na nivo?primitivnog?. U tom kontekstu autor analizuje teorijske koncepte prosvetiteljskog racionalizma 18. veka i antropoloskog evolucionizma 19. veka, smatrajuci da se u njima mogu naci zameci negativnog vrednovanja Drugog. Naime, u vecini ovih teorija vrsi se hijerarhizacija kulture (...) po vremenskom i vrednosnom principu, a odatle je moguce razvrstavanje naroda i kultura na?primitivne? i?civilizovane?. Evropski modernizam uprilicio je viziju istorije kao linearnog rasta, cime su savremene kulture a priori proglasavane vrednijim i kulturno uzvisenijim. Ali i savremene kulture razvrstavaju se medju sobom po vrednosnim principima. Diferencijacija kultura vrsi se uz pomoc raznih stereotipa, a ideja progresa kao racionalnog napretka u sferi materijalne kulture, nauke i tehnike ozakonjuje transformaciju razlicitog u primitivno. Iz tih predrasuda, prema misljenju autora, izranja evrocentricna misao o izuzetnosti evropske kulture, cime se latentno opravdava kolonijalizam i druge negativne pojave potekle iz evropske civilizacije. Primitivizam se pokusava predstaviti kao objektivno stanje, a zapravo se radi o socijalnoj konstrukciji kojom se?drugo? zeli proglasiti za?primitivno?. (shrink)

Autor ovoga clanka bavi se problemom kulturne razlicitosti kroz analizu odnosa Mi - Drugi. On traga za odgovorom na pitanje zasto se kulture drugih naroda ili pojedinaca u mnogim drustvima smatraju inferiornim. Takvim tretmanom dolazi se do krajnosti kojom se pozicija Drugog srozava na nivo?primitivnog?. U tom kontekstu autor analizuje teorijske koncepte prosvetiteljskog racionalizma 18. veka i antropoloskog evolucionizma 19. veka, smatrajuci da se u njima mogu naci zameci negativnog vrednovanja Drugog. Naime, u vecini ovih teorija vrsi se hijerarhizacija kulture (...) po vremenskom i vrednosnom principu, a odatle je moguce razvrstavanje naroda i kultura na?primitivne? i?civilizovane?. Evropski modernizam uprilicio je viziju istorije kao linearnog rasta, cime su savremene kulture a priori proglasavane vrednijim i kulturno uzvisenijim. Ali i savremene kulture razvrstavaju se medju sobom po vrednosnim principima. Diferencijacija kultura vrsi se uz pomoc raznih stereotipa, a ideja progresa kao racionalnog napretka u sferi materijalne kulture, nauke i tehnike ozakonjuje transformaciju razlicitog u primitivno. Iz tih predrasuda, prema misljenju autora, izranja evrocentricna misao o izuzetnosti evropske kulture, cime se latentno opravdava kolonijalizam i druge negativne pojave potekle iz evropske civilizacije. Primitivizam se pokusava predstaviti kao objektivno stanje, a zapravo se radi o socijalnoj konstrukciji kojom se?drugo? zeli proglasiti za?primitivno?. (shrink)