Abstract

Autor ovoga clanka bavi se problemom kulturne razlicitosti kroz analizu odnosa Mi - Drugi. On traga za odgovorom na pitanje zasto se kulture drugih naroda ili pojedinaca u mnogim drustvima smatraju inferiornim. Takvim tretmanom dolazi se do krajnosti kojom se pozicija Drugog srozava na nivo?primitivnog?. U tom kontekstu autor analizuje teorijske koncepte prosvetiteljskog racionalizma 18. veka i antropoloskog evolucionizma 19. veka, smatrajuci da se u njima mogu naci zameci negativnog vrednovanja Drugog. Naime, u vecini ovih teorija vrsi se hijerarhizacija kulture po vremenskom i vrednosnom principu, a odatle je moguce razvrstavanje naroda i kultura na?primitivne? i?civilizovane?. Evropski modernizam uprilicio je viziju istorije kao linearnog rasta, cime su savremene kulture a priori proglasavane vrednijim i kulturno uzvisenijim. Ali i savremene kulture razvrstavaju se medju sobom po vrednosnim principima. Diferencijacija kultura vrsi se uz pomoc raznih stereotipa, a ideja progresa kao racionalnog napretka u sferi materijalne kulture, nauke i tehnike ozakonjuje transformaciju razlicitog u primitivno. Iz tih predrasuda, prema misljenju autora, izranja evrocentricna misao o izuzetnosti evropske kulture, cime se latentno opravdava kolonijalizam i druge negativne pojave potekle iz evropske civilizacije. Primitivizam se pokusava predstaviti kao objektivno stanje, a zapravo se radi o socijalnoj konstrukciji kojom se?drugo? zeli proglasiti za?primitivno?.