Abstract

U Rusiji, dve decenije nakon urusavanja Sovjetskog Saveza, Staljinova popularnost je po anketama javnog mnjenja ogromna, posto se mnogi prisecaju nekadasnjeg ugleda zemlje i svog osecaja sigurnosti. Slicno tome, mnogi Srbi, koji su bili najveca grupa u bivsoj Jugoslaviji, s nostalgijom su gledali na vreme nacionalnog ponosa i materijalnog komfora. Nasuprot tome, potcinjene etnicke zajednice u isto to vreme osecale su frustraciju u teznji za nacionalnim ponosom. Svaki politicki poredak ima jednu pripovest sacinjenu od odabranih i povezanih dogadjaja koji promovisu nacionalne interese. Iako se zavrsila oruzana borba, u bivsoj Jugoslaviji ostala je podeljenost koja je perpetuirana konkurentskim narativima o tome sta se i zbog cega dogodilo. U Rusiji,?nevidiljivi staljinizam? u porastu jos jednom je omalovazio iskustvo zrtava represije. Ovaj clanak pruza preliminarna razmatranja o razdvajanju narativa u Rusiji i Srbiji i pokusava da objasni jednu od kljucnih prepreki u pomirenju s prosloscu.