Cilj ovog rada je da razmotrimo zašto, i na koji način se Kvajn pozicionira između logičkih pozitivista i epistemoloških nihilista u pogledu shvatanja empirijskog svedočanstva. Naime, on će na nov način formulisati kriterijume opservacionalnosti s namerom da prevaziđe probleme koji su za logički pozitivizam bili nepremostivi, a da time ne žrtvuje objektivnost nauke poljuljanu krahom tradicionalnog pristupa epistemološkim pitanjima. Privučeni provokativnošću Kvajnovog istovremenog ispoljavanja radikalnih, ali i konzervativnih tendencija, odnosno namere da održi balans između stanovišta tradicionalne filozofije i epistemološkog nihilizma, (...) nastojaćemo da ispitamo koliko je Kvajn uspešan u svojoj zamisli. U zavisnosti od odgovora na to pitanje ocenićemo značaj i relevantnost kvajnovskog naturalističkog pristupa za empirističku epistemologiju. (shrink)

Različite vrste rečenica su od velikog značaja za Popperovu epistemologiju jer su one odlučujući čimbenik za bilo koji znanstveni uspjeh. Osnovne rečenice jamče mogućnost falsifikacije. A metoda falsifikacije je temeljna za pravu znanost koja bi bila neovisna o nedokazivom i neprimjenjivom pojmu istine. No osobito ovaj tradicionalni pojam istine stvara mnoge poteškoće na koje se i ovaj rad nastoji osvrnuti kako bi razmotrio Popperov koncept znanosti.