Abstract

Ovaj tekst se bavi Adornovom dijalektickom kritikom kulture, unutar koje pokusava uciniti jasnijim odnos izmedju nekadasnje visoke gradjanske kulture, s jedne, i savremenih oblika masovne kulture, s druge strane. Adornovo razumevanje kulture omogucuje nam da mnoge specificne drustvene forme sagledamo u njihovom dijalektickom odnosu i medjusobnoj uslovljenosti. Sam tekst, pre svega, razmatra promene koje je savremeno industrijsko drustvo donelo s obzirom na kriticki potencijal kulture, naime nacin na koji ono uspeva da pretvori, nekada beskorisno- provokativnu kulturu u korisnu-impotentnu kulturu. Ovde se analizira uticaj koji industrijska proizvodnja visoke i masovne kulture ima na svest individua - odnosno na svest masa - kao i nacin na koji individue bivaju obmanjivane za ono sto se govori da im kultura pruza. Tvrdi se da trijumf proizvodnje unutar kulturne industrije vara ljude za ponudu koju toboze pruza, te da je stoga danas unutar kulture postalo gotovo nemoguce sprovoditi individuaciju, a samim tim i zauzeti odredjenu kriticku distancu spram vladajucih oblika materijalne i duhovne proizvodnje.