Tekst je prosireno obrazlozenje predlozene teme projekta koja se bavi mogucnoscu prihvatanja i stabilizacije liberalnih obrazaca distribucije u drustvima u tranziciji. Srbija je u ovom pogledu iz niza razloga poseban slucaj. Liberalizacija ovih drustava je uvek neizvestan proces jer zavisi od dve vazne pretpostavke. Prva je olicena u paradoksu ovakvog vida tranzicije koji se sastoji u postojanju ili nepostojanju politickih poticaja da se neke sfere zivota osamostale od procesa politickog odlucivanja. Druga je da liberalizacija moze biti samo destruktivna. Naime, minimalni (...) ucinci liberalizacije, uspostavljanje obrazaca odgovornosti i javne sfere, mogu u svom krajnjem ishodu imati neliberalne ucinke. No, pored svega, stabilnost liberalnih poredaka pociva upravo na otvorenoj mogucnosti stalnog preispitivanja i korigovanja obrazaca raspodele koji su ugradjeni u institucionalne mehanizme ovih drustava. (shrink)

Tekst razmatra Rolsovu ideju javnog uma kao sredisnji deo njegove koncepcije politickog liberalizma. Ideja javnog uma je shvacena dvostruko, kao norma opravdanja i kao politicki ideal. U tekstu su takodje razmotrene neke kritike Rolsove koncepcije i naznaceni moguci nacini na koji se Rols moze odbraniti od njih. Osnovne teze u tekstu su da se Rolsova koncepcija javnog uma moze odbraniti od standardnih kritika, ali i da sama razotkriva ogranicenja politickog ideala liberalne demokratije. Dosledno shvacen, politicki ideal liberalne demokratije mora se (...) odreci pretenzija na moralnu superiornost i oslanjati se na moralni konsenzus koji moze biti potvrdjen javnim umom politickog drustva.. (shrink)