Abstract

U ovom radu ispitujemo neke od glavnih postavki teorije o deliberativnoj demokratiji, kao sto su pitanja koja se ticu ucesnika deliberativnih inicijativa, sam proces deliberativne rasprave i deliberativnog odlucivanja i pitanja sticanja gradjanskih znanja i vestina kroz deliberaciju. U drugom delu rada razmatramo kako su ova pitanja artikulisana, ali i empirijski istrazena u okviru literature o izradi javnih politika koja posle?argumentativnog obrata? u svom usmerenju ponovo ukljucuje pitanja normativnog konflikta koji stoji u osnovi javnih politika, postajuci tako postempirijska analiza javnih politika. Teorija o deliberativnoj demokratiji i postempirijska literatura o izradi javnih politika obradjuju slicna pitanja i probleme u pogledu ucestvovanja, deliberacije i sticanja vecih gradjanskih znanja i vestina i obe upucuju na slican zakljucak o potrebi da deliberativne inicijative, zajedno sa institucijama liberalne demokratije, postanu deo jednog?deliberativnog sistema? povezanog lancima medjusobne komunikacije i sticanja legitimiteta.