Abstract

Nice i Bergson spadaju medju glavne autore koji ispituju socio-afektivne uslove i istorijsku evoluciju pravde. Ali oni to cine na dva radikalno razlicita nacina, cija nespojivost, kako izgleda, jos nije dovoljno istaknuta: Nice objasnjava pravdu izdvajajuci socio-afektivne elemente koji su se medjusobno povezali da bi proizveli nesto takvo kao sto je "pravda", dok Bergson posmatra evoluciju pravde kao niz razlikovanja u prirodi. To Bergsona navodi da utvrdi temeljno razlikovanje izmedju dve pravde, jedne koja je visa i druge koja je niza, jedne "otvorene" a druge "zatvorene", tamo gde Nice misli da zadovoljava monisticki zahtev postavljajuci jednu jedinu pravdu. Mozda se, ipak, Niceu moze uputiti Bergsonov prigovor da je "iznova sastavio evoluciju od fragmenata onoga sto je evoluiralo", i, bez sumnje, u svakom slucaju treba suprotstaviti Niceov postupak, koji je izvesna "genealogija", Bergsonovom postupku, koji je odista, "geneza".