Abstract

Ovaj rad opisuje promene naucne paradigme u demografiji do kojih je doslo u kontekstu drustveno-politickih procesa tokom zadnje dve decenije dvadesetog veka. Promena se posmatra u domenu analize reproduktivnog ponasanja gde je, kako tvrdi autorka, teorija demografske tranzicije ostala dominantan okvir analize ali je prednost dobila njena modifikovana verzija koja primat daje idejnim u odnosu na struktrualne varijable u objasnjavanju reproduktivnog ponasanja; i u domenu socijalne politike, gde je, po recima autorke, napusten koncept planiranja porodice a na njegovo mesto stupio koncept populacione politike. Autorka, medjutim, tvrdi da alarmirajuca upozorenja i ostra retorika o populacionim problemima nisu doveli do formulisanja specificnih mera populacione politike te da su demografski diskursi koji su u to vreme prepravili javni prostor bili mnogo znacajniji za politiku identiteta - nacionalnog i rodnog - nego za socijalnu politiku.