Dans cet article l?auteur situe le sujet de sa recherche et donne un aper?u des th?ories dominantes qui examinent le processus de la transformation du champ acad?mique dans les pays ayant adh?r?? la D?claration de Bologne, aussi bien que des th?ories qui peuvent contribuer? expliquer l??tat actuel du champ de l?enseignement sup?rieur. L??laboration de ce sujet a pour son but principal la construction d?un instrument analytique ad?quat pour la conceptualisation et la recherche sur la r?forme du syst?me de l?enseignement sup?rieur. (...) Une attention particuli?re sera consacr?e? l?analyse du champ acad?mique en Serbie. U ovom clanku autorka daje obrazlozenje svoje istrazivacke teme i pregled dominantnih teorija koje se bave transformacijom akademskog polja u zemljama koje su se obavezale na primenu Bolonjske deklaracije, ali i teorija koje mogu doprineti objasnjenju aktuelnog stanja polja visokog obrazovanja. Glavni cilj realizacije ove teme jeste konstruisanje adekvatnog analitickog instrumenta za promisljanje i istrazivanje reforme sistema visokog obrazovanja. Posebna paznja bice posvecena analizi akademskog polja u Srbiji. (shrink)

Veberova teza da je kapitalisticki duh postojao pre samog kapitalistickog razvitka inspirisala je mnoge sociologe da istraze kulturno zaledje savremenih oblika kapitalizma. U ovom radu autorka razmatra i poredi tri takva pristupa. Prvi je pristup Lika Boltanskog i Ev Sijapelo koji proucavaju razvoj 'novog duha kapitalizma' tako sto se usredsredjuju na odnos dva makroaktera - kapitalizma i kritike; drugi je pristup Najdzela Trifta koji uspon 'mekog kapitalizma' dovodi u vezu sa jacanjem 'kulturnog kola kapitala'; i, na kraju, imamo pristup Ricarda (...) Seneta koji analizira kulturu 'novog kapitalizma' i radnu etiku 'mp3 organizacija'. (shrink)

U prvom delu ovog teksta autorka se bavi teorijskim i metodoloskim posledicama upotrebe pojma polja Pierrea Bourdieua u istrazivanju oblasti knjizevne proizvodnje. Ove posledice su ispitane kroz opozicije karakteristicne za tradicionalnu sociologiju umetnosti i knjizevnosti, izmedju sociologije i hermeneutike, internalisticke i eksternalisticke analize konteksta i teksta, sadrzaja i forme, socijalnog i estetskog. Drugi deo je posvecen analizi glavnih ideja Bourdieuove sociologije kulturne proizvodnje. Teorija knjizevnog polja koju predlaze Bourdieu, dopusta da se razume specificnost svojstava i zakona polja knjizevne proizvodnje. Ispituje (...) se u kojoj meri je ovaj sociolog modifikovao svoj metod analize da bi realno konstruisao polje proizvodjaca kulturnih dela, polje dela, kao i sistem odnosa koji se uspostavljaju izmedju ova dva skupa odnosa. (shrink)

U ovom tekstu autorka tumaci nekoliko clanaka Pierrea Bourdieua o politickom polju koje je objavio casopis Actes de la recherche en sciences sociales. Autorka nastoji da preispita doprinose i ogranicenja jednog burdijeovskog promisljanja politike, posebnu paznju posvecujuci ekonomskoj analogiji koja je u njegovoj osnovi. Sustinsko pitanje koje se postavlja je pitanje kako misliti politiku a da se ne razmislja politicki, sa jedne strane, i da se ne upadne u zamku ekonomizma, sa druge.

The author examines the possibility for a rapprochement between Luc Boltanski?s sociology of critique and Bourdieu?s critical sociology of domination by analyzing three subjects within the theoretical opus of Luc Boltanski: the place given to tests in the critical agency of actors, the relation between critique and institutions, and the role the collective plays in the appropriation and distribution of critique. In Boltanski?s works the question of the sense of justice and the critical capacities of actors, that is injustice and (...) its critique, is approached with full respect for the perspectives of the social actors. In his book On Critique the French sociologist writes about domination, or more precisely, the process of domination, but he doesn?t fully answer the question wether and how the capacities of social actors for critique can be realized and elevated to the level of a full-fledged critique of domination. This is considered to be the main condition of the possibility for connecting critical sociology and sociology of critique, so the analysis of the three mentioned topics should 76 determine whether the social actors within the theoretical world of Luc Boltanski are relatively close to the stage of a critique of domination. (shrink)

Ovoj clanak se bavi Bourdieuovom analizom naucnog polja. U prvom delu ovog teksta autorka ispituje burdijeovsko vidjenje strukture i dinamike polja nauke. Drugi deo teksta je posvecen razmatranju osnovnih epistemoloskih i metodoloskih pretpostavki jedne nauke o naucnom polju, koje Bourdieu razvija kroz dijalog sa cetiri, po njemu, relevantne tradicije u sociologiji i filozofiji nauke: strukturalno-funkcionalistickom ili mertonovskom tradicijom sociologije nauke, teorijom normalne nauke i naucnih revolucija Thomasa Kuhna, jakim programom Davida Bloora i studijama laboratorijskog zivota. Treci deo je nacrt za (...) sociolosku, vidi burdijeovsku, kritiku sholastickog uma, narocito njegovih ispoljavanja u domenu saznanja, u domenu etike i u domenu estetike. (shrink)