Abstract

Volter Kaufman je ostao upamcen po svom delu o Niceu. Medjutim, od 1950. do kraja zivota, on je stvorio siroki i provokativni opus filozofske kritike. U jezgru Kaufmanovih napora bila je zabrinutost za humanisticke discipline i njihovu ulogu u modernom intelektualnom zivotu. Kaufmanovo glavno promisljanje te teme, delo The Future of the Humanities zasluzuje vise paznje nego sto mu je do sada bilo poklanjano. Ono pronalazi nacin da sjedini dva temeljna cilja savremene teorije, potragu za autenticnoscu i zelju za promovisanjem kritickog duha. Tema ovog clanka jeste nacin na koji je Kaufman postigao te ciljeve, a sto svedoci o njegovoj trajnoj relevantnosti za one kojima je stalo do humanistickih disciplina.