Abstract

Ovaj clanak se bavi znacenjem zivota, i mogucnostima ukljucivanja zivota u okvire politicke filozofije. Postoje dva odgovora na ovo pitanje. Prvi odgovor se vezuje za H. Arent, a drugi za M. Fukoa koji je skicirao genezu biopolitike, to jest, razlicitih mehanizama optimalizacije kapaciteta zivota pocev od "klasicne epohe". Autor clanka posredstvom kriticke interpretacije H. Arent i Fukoa tvrdi da postoji opravdanost istovremenog tretiranja biomoci i suvereniteta. Time on namerava da zadobije perspektivu u odnosu na suverenitet koji tretira kao neizostavan u artikulaciji politickih odnosa sto znaci drugacije u odnosu na pristupe H. Arent i M. Fukoa. Istovremeno autor clanka kritikuje koncept biopolitike smatrajuci da on dovodi do depolitizacije tela i zivota, cime se, delimicno, prihvataju odredjena upozorenja H. Arent. Politickoj filozofiji zapravo se pripisuje zadatak da tretira biomoc i suverenitet kao ireducibilne, ali i komplementarne okvire kao i da tretira njihov dinamicki medjuodnos. Tek ukoliko istovremeno tematizujemo suverenitet i biomoc dobijamo sliku o dinamici modernih politickih odnosa u Evropi.