Abstract

Namera ovog rada je da jos jedanput iznova propita samo ono pitanje statusa filozofije koje su unazad nekoliko decenija postavili Adorno i Habermas, kao i drugi savremeni mislioci u drugacijim formulacijama. Autor sugerise da filozofija danas potrebuje konacni raskid sa idejom posedovanja jednog i perenijskog lika - sto bi joj ne samo dozvolilo, nego upravo i omogucilo da bez norme i granice postavljene unapred, slobodno iskusa svoje razlicite likove. U isto vreme, stvaranjem ovakve "liberalne" atmosfere u pogledu vlastitog odredjenja i samorazumevanja, ona vise ne bi bila zastrasena mogucim odgovorom, pa stoga vise ne bi ni dramatizovala samo pitanje "cemu jos?". Cak i ukoliko se posle vlastitog dovodjenja u pitanje ispostavi da je njeno znacenje mnogo manje nego ona misija koju je jednom sebi namenila.