Abstract

Fihteova teorija drzave, koja cini integralni deo njegove prakticke filozofije, izgradjena je na kljucnim postavkama njegove metafizike. Stoga, osvetljavanje ovog problema u Fihteovoj poznoj filozofiji treba da podseti s jedne strane na jedan reprezentativan metafizicki projekat drzave velike spekulativne snage, a s druge strane na jedan nacin misljenja o drzavi koji se danas smatra anahronim, nenaucnim, prevazidjenim, te stoga vrednim da bude pominjan kao "negativan primer". Iako pomenute kvalifikacije ne treba sasvim odbaciti ili ih pak, unapred dovesti u pitanje, ipak vracanje Fihteovoj poznoj metafizici drzave ne moze ni u nasem vremenu biti filozofski neproduktivno. Ono danas moze biti od sustinske pomoci svakome ko jos nije pregazen pohodom scjentisticke politologije, svakome ciji je saznajni interes jos uvek dovoljno otvoren za izrazito filozofsko razmatranje drzave, svakome ko zeli da filozofski obogati ili izostri pogled na drzavu. Iako je Fihteova teorija drzave jedinstvena i koherentna, ona je, narocito u svojoj poslednjoj fazi dozivela znacajan preobrazaj. Taj preobrazaj je bio toliko vidljiv da se drzava i u terminoloskom smislu pomera u pozadinu. U Fihteovoj poznoj filozofiji kljucna rec nije vise drzava, vec "carstvo slobode". O drzavi se sada govori, takoreci, intencionalno, svagda s pogledom na to carstvo, na mogucnost i izglede njegovog uspostavljanja. Bez obzira sto je ovaj terminoloski i saznajni primat carstva slobode potisnuo drzavu u drugi plan, on joj, ipak, nije porekao svaki znacaj. Naprotiv. Na putu ka carstvu slobode drzava za Fihtea predstavlja vaznu tacku razvoja preko koje se mora proci. Bas u toj njenoj prolaznosti lezi njena nezaobilaznost.